Ko se boji kolor bloka još?

U modnim krugovima, često se prepričava anegdota o prvom čoveku uvaženog globalnog modnog brenda (jednog od svega nekoliko toliko moćnih u svom prisustvu na tržištu da rizikuju sedmocifreni profit predviđanjima šta će biti sledeća velika stilska tendencija) koji svojim zaposlenima na početku svake sezone zapovednim tonom kaže: „Briga me za trendove ove sezone. Govorite mi o seizmičkim talasima!“ I zaista, ove godine mu se ispunila želja. Na modnom ekvivalentu merkalijeve skale desio se toliko upečatljiv „potres“, da će promene uzrokovane ovim trendom ostati u godinama koje dolaze: crna, ta nulta tačka dobrog stila, polako ali sigurno je proterana bujicom živih, intenzivnih, jarkih boja. Dovoljno je proći beogradskom „štraftom“, uz letimično gledanje izloga da bi ste shvatili da je uporište jesenjih trendova u eksperimentisanju sa bojama koje nisu svojstvene garderobi za hladno vreme, te da su letnje kombinacije karmin crvene, lego žute i parisko plave, u duhu najboljih Lihtenštajnovih radova zadržale svoj modni potencijal i u ovoj sezoni, sa pretenzijom da tako bude i na proleće uz dodatak zelene u nijansi limete, skoro radioaktivne narandžaste i svim inkarnacijama tirkizne. Muška moda nikada nije bila fokusirana na eksperimentisanje sa bojama, ali činjenica je da su svi trendmejkeri, od vrhunskih dizajnerskih kuća sa renomeom pa do tvoraca nosive ulične (masovne) mode, simultano odlučili da zimski kaputi budu boje senfa i cigle, somotske pantalone upečatljivo crvene ili ljubičaste, a kolorit košulja parira delima moderne umetnosti. Naravno, ova nova vrišteća elegancija je delimično razbijena neutralnim komadima, najčešće u tonovima kafe i asfalta, zbog čije umerenosti ceo popularni trend sa pravom dobija naziv kolor blok. Začetak kolor blok trenda primećujemo od prolećne sezone 2009. kada su na (do tada neistraženu) teritoriju intenzivnog kolorita u muškom odevanju istovremeno zakoračili Mark Džejkobs, Lanven i Žil Sander. Iako Žil Sander više ne kreira za modnu kuću koja nosi njeno ime, ona je prethodnih sezona svojeručno potpisala limitiranu kolekciju za japanskog modnog magnata masovne mode, brend Uniklo, poznatog po (za Japance uobičajenom) koloritu koji „bode oči“. Bila je to sasvim očekivana saradnja, jer je upravo zaostavština višedecenijskog rada Žil Sander oštar kolorit primenjen na minimalističkim krojevima. Mlade modne snage (poput modnog tima Bend of Autsajders) kao da su se inspirisale njenim starim skicama. Na revijama za sledeću sezonu potvrdilo se da jarke boje nisu izbledele, te da sve što u skladu sa ovim trendom kupite sad, može biti samo još aktuelnije kad ponovo otopli.

Versaćeove devedesete

Za deset dana će se u prodaji naći dugo očekivana kolekcija arhivskih modela kuće Versaće za najuticajnijeg svetskog proizvođača brze mode, švedskog kompanije Henes i Mauric poznatije po inicijalima H&M. Iako se o ovoj saradnji pričalo još od početka leta, poslednjih mesec dana se gradi fama oko pristupačne interpretacije legendarnog dizajna iz zaostavštine Đanija Versaćea. Već se pisalo o tome kako je Donatela formirala kolekciju za masovnu modu, te može li se Versaće stil koji prate astronomske cene zaista u punom sjaju ponuditi mušteriji koja ne planira da potroši više od sto evra na odevnu kombinaciju (a koja je primarna klijentela švedskog konglomerata). Sada, kada je ceo asortiman ove dizajnerske saradnje ugledao svetlo dana (tj. reflektore modnih medija), važnija je poruka o trendovskoj klimi koju kolekcija nosi. Brend sa prezimenom Versaće je svoj vrhunac imao u vremenu kada je ekstravagancija bez kreditnog limita bila modna konstanta, kada su supermodeli koje je Đani proslavio putovali skoro svuda privatnim avionima, a na snimanja modnih editorijala sa Sindi, Lindom ili Naomi trošeno više novca nego što se danas potroši na čitavo jedno izdanje nekog uticajnog trendovskog časopisa. Versaće se i globalno i lokalno može povezati sa fenomenom „Volim 90-e“. Globalno, zato što su Versaćeove devedesete u istoriji mode zapamćene kao vrhunac rasipničkog modnog mentaliteta gde raskoš prkosi razumu, a u slučaju naše zemlje, Versaćeov turbo glamur je teško odvojiti od ikonografije turbo folka.

I po istom estetskom ključu, kad pogledate ono što Versaće nudi u svojoj ovosezonskoj pristupačnijoj varijanti, ne možete da ne pomislite kako se devedesete vraćaju. U punom spektru svog jarkog kolorita, dezena koji sugerišu bogatstvo onog ko ih nosi, sa detaljima od „opasne“ crne kože i nitnama na svakom milimetru odevnog predmeta. Ali za generaciju budućih trendmejkera rođenih posle 1985, onih koji o modi tvituju i bloguju, ova moda deluje bezazleno inspirativno baš kao što mojoj generaciji deluju rane sedamdesete. Oni recikliraju Versaćeov vizuelni kod kroz hipstersko poimanje bombastičnog luksuza. S obzirom da je H&M ovom prilikom lansirao i kolekciju kućnog tekstila sa ikoničnim Versaćeovim grbom meduze, ostaje nam da vidimo koja će od domaćih turbo ikona prva ugostiti tabloide u tako dezeniranoj spavaćoj sobi. Možda modni brend vredi onoliko koliko je veliki u očima svojih najvatrenijih fanova?